Gospođa Tereza se borila sa problematičnim ponašanjem svoje ćerke – s jedne strane, bila je velikodušna i brižna, kupovala joj je sve, vodila je na preglede kada je trebalo, pomagala joj da reši probleme kao majstor, ali uvek kada bi naišla na problem. ručak u nedelju, umesto da se pozdravi, počela je da se žali da je mesto nečisto i da mrzi da jede kod nje.
“Prvo je provjerio da li je fioka čista i obrisao svaku kašiku i viljušku. Onda mi je viknula zašto ne perem suđe mašinski umjesto ručno, a sama sam, treba tri dana da se nakupi, ja ne mogu, lakse mi je da perem.
Onda je otkrila da stepenice nisu ciste pa joj je stolnjak “uprljan od proslog puta”. Na kraju mi je rekao da obucem cistu majicu za rucak. Postala si fina dama od grad za koji je mislila. Sada mi može naglasiti čistoću”, povjerila je Tereza Mojem vremenu.
“Prije nego dođu čistim tri dana, onda nosim drva u kuhinju, pa posvuda sipam piljevinu. Ne na selu, ako se baviš drvima, njivama, cvijećem, zimnicom, biljem, ako kuhaš svaki dan nemozes uvek da budes besprekoran.
Saslusala je mamine reci i unuka je pocela da se buni,pa da budem iskrena samo je moj zet tako dobar i ne ucestvuje u nasim svadjama. “Gospođa. ‘Moja kćerka ne razumije koliki pritisak ovo stavlja na mene’ “Mislim da nije ni razmišljala o tome i mene je to uznemirilo i svaki put kada bi se vratili u Zagreb bio bih danima depresivan. Nisam imao s kim u selu da pričam o tome i svi su se samo hvalili svojom djecom, i znam da ničiji dom nije savršen i lijep”, rekla je gospođa Tereza.
