“Zaposlila sam se kao sobarica u hotelu. Prije nekoliko dana su me pozvali s recepcije da popravim ovu ili onu sobu, mušterija je upravo otišla, pristojan gospodin.
Ulazim u sobu, sve je uredu soba, ali po krevetu i sofama razbacane stvari, nova odjeća, s etiketama. Očito je kupovao. Brišem prašinu, mijenjam ručnike i uzimam ih, a onda ih, iako su to njegove osobne stvari, uzimam, sve smotam i stavljam u podnožje kreveta, što je ozbiljno kršenje privatnosti.
Nakon nekoliko sati ponovno me zovu na recepciju, traži me mušterija iz iste sobe. Mislim da će me sad “uloviti” da diram stvari, možda je nešto izgubio, svašta mi pada na pamet, ima svakakvih ljudi, pogotovo onih najbogatijih.
Pokucam, otvori mi čovjek koji ima oko 45 godina i odmah me pita: „Jeste li mi pospremili sobu, gospođice?“ Ja sam samo stidljivo kimnula i tiho rekla:
„Da, gospodine“, a onda me upitao. da uđe u sobu.Prošao sam pored njega i kad smo ušli u sobu rekao je: “Onda je ovo za vas, gospođice” i dao mi 100 eura.
Tek tada mi je bilo nejasno i tada mi je rekao da je baš oduševljen kako sam uredila sobu i da me želi upoznati ali i nagraditi.
Dao mi je i svoju posjetnicu i rekao da bi bio sretan kad bismo se jednom našli na piću. Znam da je puno stariji od mene, ali od tog trenutka potpuno sam luda za tim nepoznatim čovjekom.
Samo razmišljam o njemu, razmišljam o tome da ga pozovem van…
Ne znam što da radim, osim njegovog izgleda, imena i broja telefona, ne znam ništa o njemu…
