Ne kaže se bez razloga da iza svakog uspješnog muškarca stoji jaka žena, a to se u slučaju Josipa Broza Tita jako dobro vidjelo. Narod ju je volio u to vrijeme, a jako su se sažaljevali kada je Tito umro, jer je ostala i bez penzije i bez ičega. Na kraju se o njoj brinuo niko drugi do sam Zdravko Čolić.
Jovanka se ponašala kao kraljica, potvrđujući svoju dominaciju u raznim situacijama, pokazujući tvrdo, izazovno i neljubazno držanje i, kako neki medicinski stručnjaci sugerišu, pokazujući znake kliničke paranoje.
- Poslednjih dana Titovo ponašanje prema meni okarakterisano je ogromnom količinom pažnje i ljubavi. Nemam pritužbi na to kako se ponašao prema meni. Njegovi postupci bili su neverovatno promišljeni. Njegova ljubav prema meni bila je iskrena i duboka. Uvek je pokazivao takvu pažnju. Na primjer, on bi se potrudio da mi donese stvari. Jedna stvar koja mi je ostala u sjećanju je kako bi mi kuhao i donosio kafu svako jutro. To nije bio samo razgovor; on ga je zapravo napravio i doneo mi. Uživao sam u jutarnjem drijemanju, a on bi se rano probudio, uzeo novine i dok bi koristio svoj aparat za espreso, kuhao bi mi kafu bez greške dvadeset godina. Ove iskrene reči Jovanka je izgovorila novinarki Miri Adanji Polak, koja je tokom dugog perioda izolacije imala privilegiju da uđe u njen dom.
Njeno držanje je odisalo regalnošću, kao da je prava kraljica.
Na osnovu ekskluzivnog dokumenta sačinjene od strane posebne komisije koju je formirao Savez komunista Jugoslavije, koja je imala ograničen pristup unutar SFRJ, postaje jasno da se Jovanka Broz pokazala kao značajna šteta za većinu Titovih kolega, a povremeno, čak i samom Titu.
Jovankino ponašanje odisalo je kraljevskom aurom dok je isticala svoju dominaciju u raznim situacijama, pokazujući čvrstu, izazovnu i, prema nekim medicinskim stručnjacima, klinički paranoičnu nastrojenost. Njeno prisustvo je bilo neodoljivo, ostavljajući ih nesposobnim da joj se odupru ili izazovu.
Niko se nije usudio stati protiv nje; svako ko je to uradio bio je brzo ućutkan. General Ivan Mišković, moćni vođa jugoslovenske tajne službe, predstavljao se kao njen najveći protivnik, ali je ona ta koja je na kraju dovela do njegovog pada, nauštrb sopstvene vojne karijere. A bilo je bezbroj drugih poput Miškovića, koji su potcijenili njenu moć.
Jovanka je bila gotovo nezaustavljiva, čak ni prema sopstvenom mužu. „Bela knjiga“, poznata i kao „Ponašanje i delovanje Jovanke Broz do 1974. godine/do formiranja komisije SKJ“, sadrži mnoštvo zapanjujućih činjenica koje pružaju nepobitne dokaze u prilog ovoj tvrdnji.
Na osnovu svedočenja Nikole Ljubičića, bivšeg saveznog ministra odbrane, može se tvrditi da je Jovanka po trostrukom narodnom heroju nadmašila Josipa Broza Tita. Tito je podneo zahtev za razvod. Prema Ljubičićevim rečima, predsednik Republike se nadao da će vremenom odvojenost od Jovanke Broz uticati na promenu njenog ponašanja. Zbog toga je povremeno posećivao Užičku 15. Međutim, tokom jedne posete Jovanka Broz se toliko razbesnela da ga je nemilosrdno vikala i grdila. Kao rezultat toga, predsednik nije imao izbora nego da pozove general-majora Marka Rapu, njegovog ađutanta i doktora da mu pomognu da izađe iz kuće u pidžami dok je Jovanka Broz popodne spavala. Potom je zbog bolesti prebačen u Bijelu kuću.
Po solo povratku iz Kine 1978. godine, nakon što je Jovanka postavila nerazumne uslove, uručio joj je promišljen poklon.
U šokantnom preokretu, Jovanka je poklon bacila direktno na svog supružnika, zbog čega je građanin Josip Broz doneo tešku odluku da raskine njihov brak. Vijest o ovom razvodu izazvala je valove spekulacija širom Jugoslavije, dok je cijela nacija razmišljala o razlozima razlaza. Međutim, samo nekolicina odabranih je bila upoznata sa pravim motivima koji stoje iza ovog razdvajanja.
Pod okriljem tame, nemilosrdno ga je mučila.
Prema rečima Nikole Ljubičića, Tito se suočio sa ogromnim pritiskom od strane Jovanke u pogledu kadroviranja. Kao rezultat toga, odigrala se zapanjujuća epizoda.
Nadalje, ističe da je Tito često izražavao svoje nezadovoljstvo stalnim noćnim neredima Jovanke Broz, navodeći slučajeve kada je ona upadala u njegovu spavaću sobu, nemilosrdno ga bombardirajući kadrovima i drugim stvarima, lišavajući ga sna. Osim toga, povremeno bi pribjegavala direktnim uvredama, ne ostavljajući mu drugog izbora nego da potraži utočište u kupatilu do jutra. Činjenica da Tito nikada nije posetio grob svoje majke krila je tajnu koja je imala poseban značaj.
On je dijelio povjerenje, izražavajući svoju nesposobnost da se održi oslanjajući se isključivo na nju.
Pojedinac koji se pojavio kao protagonista u bitkama na Sutjesci i Neretvi, upravo ona osoba koju je Hitler poslao Otta Skorzenyja da udari, velika figura koja je neustrašivo prkosila Staljinu sa odlučnim “Ne!”, našao se u potrazi za utočištem u kupatilu, tražeći utehu u kadi, dok se suočio sa nesalomljivom snagom Jovanke Broz. Njena nepokolebljiva odlučnost pretvorila je vrapce u prepelice i uzdigla Pepeljugu u status princeze.
Bio je obožavan i popularan bilo je nešto u čemu je uživao; bio je pravi hedonista. Tito je imao sposobnost izbjegavanja sukoba i prepuštanja drugima. Nije imao sklonost da se upušta u sukobe ili ratove osim ako nije apsolutno neophodno. Opšte je poznato da on lično nikada nije odobrio nijednu odluku o smrtnoj kazni. Umjesto toga, te odluke je za vrijeme svog mandata potpisao Aleksandar Ranković.
Jovankina izuzetna sposobnost da kontroliše Josipa Broza Tita, prevazilazeći čak i Staljinove napore, bila je evidentna kroz njeno vešto nametanje uticaja. Njeno majstorstvo u tom pogledu istaknuto je u Sturinoj partijskoj biografiji, koja Jovanku prikazuje kao oličenje snage i autoriteta.
U tom periodu Jovanka Broz se sve više angažovala na raznim poslovima u vezi sa izvršavanjem državnih dužnosti i političkih zadataka predsednika Republike. Inzistira na dobijanju konkretnih dokumenata za određena pitanja i sve se više uključuje u predsjednikove programe i direktne rasprave, bilo u zemlji ili tokom putovanja u inostranstvo. Zbog toga se često sukobljava sa predsednikovim najbližim saradnicima.
Zbog ponašanja Jovanke Broz, koje predsednik Republike nije odobravao, među njima je dolazilo do sporadičnih nesuglasica i prikrivenih i otvorenih sukoba. Kao rezultat njenog delovanja, predsednik SKJ je 22. januara 1974. doneo odluku o osnivanju Komisije SKJ. Komisija je imala za cilj da ispita stanje i dinamiku u rezidencijama, kao i eventualne spoljne pokušaje da se utiče na te odnose. Pored toga, komisija je imala zadatak da se bavi uslovima života i rada predsednika Republike.
Počevši kao komunistička Pepeljuga i uspinjući se do uloge prve dame Jugoslavije, na kraju je postala suvladar, špijun, i izdržala tri decenije izolacije, lišena osnovnih ljudskih prava.
