– Oženiti ženu iz Albanije je jako lagana stvar danas, jer imamo jako puno agencija u Srbiji koje se bave posredovanjem osoba koje su zainteresovane za ovu vrstu brakova. Sve što treba da uradite jeste da imate između 4 i 5 hiljada evra, i da očekujete šta ćete dobitri zauzvrat. Slijedi i jedna prava ljubavna priča, o kojoj se jako puno piše u Srbiji.
Znatiželja se može javiti kada se razmatraju iskustva Albanki koje sklapaju brak daleko od svog rodnog grada. U njihovoj vlastitoj zemlji, dostizanje 25. godine bez supružnika može rezultirati smanjenim društvenim statusom. Ove žene su svoje životne partnere u prošlosti tražile među srpskim neženjama, uglavnom poreklom iz ruralnih krajeva.
- U selu Srednja reka na Goliji živi Viktorija Jakovljević, u narodu poznata kao Vida, sa suprugom. Pošto se preselila u Srbiju pre 13 godina, ona ima priznanje da je jedna od prvih snaja koje su se naselile u zabačenim ivanjičkim selima.
U prva tri mjeseca mog dolaska, suze su bile svakodnevna pojava. Biti u stranoj zemlji, neupućen u jezik i okruženje, bilo je to izazovno prilagođavanje. Iako dobro poznajem albanski, prepoznavanje predmeta na srpskom jeziku, poput čaše, predstavljalo je značajnu prepreku, kako je Vida rekla tokom svog nastupa u emisiji “150 minuta”.
U početku, Dragan, njen suprug, priznaje da se suočio sa značajnim izazovima. Uprkos velikim poteškoćama, uložio je zajednički napor da održi mentalnu snagu i da joj deluje kao mentor, sa ciljem da je izbavi iz situacije i neguje njeno samopouzdanje, kako on priča.
Vida je krenula u novo poglavlje svog života kada je savladala jezik. Srbija zauzima posebno mesto u mom srcu. Smijeh i šareni jezik postali su mi druga priroda, jer sam se upoznao sa običajima i tradicijom. Savladao sam čak i umetnost pravljenja srpskih delicija, od slanih pita do ukusnih pita od jabuka i baklava.
Od njenog dolaska u ovo ivanjičko seosko selo, imanje je revitalizovano. Vida i Dragan sarađuju na svim zadacima. Vida posebno uživa u traženju pečuraka. Bez straha od životinja, ona samouvjereno tvrdi da “one neće pojesti ove mršave, već će oni biti proždirani”.
Možda je manje poznato, ali vredi napomenuti da Albanke koje žive u Srbiji ne samo da su stvarale veze i održavale srpska sela, već su imale i vitalnu ulogu u sprečavanju zatvaranja brojnih srpskih škola. Važno je napomenuti da je u našim selima veći procenat neoženjenih muškaraca, dok je u susednoj Albaniji situacija upravo suprotna.
Prema riječima sociologa Srđana Šljukića, percipirane kulturološke razlike među nama nisu toliko značajne kako se misli.
Prema rečima sociologa, primetan je disparitet u stopama brakova između naših sela i Albanije. Međutim, važno je prepoznati da uprkos našim razlikama, postoji zajednički mentalitet unutar regiona Balkana, posebno u ruralnim područjima, gdje preovlađuju slična razmišljanja i razumijevanja. Sociolog je dalje elaborirao da se proces ugovaranja ovih brakova transformisao u tržišni sistem uz angažovanje agencija.
Prema riječima sociologa Srđana Šljukića, percipirane kulturološke razlike među nama nisu toliko značajne kako se obično misli.
Kao rezultat toga, brojni brakovi dolaze do radosnog zaključka, iako je na tom putu bilo i nesretnih pojava i incidenata.
Da bismo se sećali, vratimo se na okolnosti koje su se odigrale u Prokuplju 2017. godine.
- Osnovno tužilaštvo u Prokuplju se u proteklih sedam godina obratilo Tužilaštvu u Albaniji tražeći pomoć u istrazi slučaja prevare u koje je umešana nevesta Albanka koja je imala kratak susret sa mladoženjom u Prokuplju. Sumnje u prevaru pojavile su se kada je otkriveno da je grupa za bračno posredovanje prevarila mladoženju bez sumnje tako što je od njega uzela 1.500 evra. Uz to, buduća mlada je pobjegla iz mladoženjinog stana, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.
Boro Zečević se 2017. godine bavio i ovim konkretnim slučajem.
Za to vreme, Boro Zečević, portparol Osnovnog tužilaštva u Prokuplju, potvrdio je identifikaciju lica osumnjičenih za krivično delo, navodeći da se postupak vodi u saradnji sa Tužilaštvom u Albaniji.
U pratnji vlasnice agencije ušla je u Prokuplje, u pratnji muškarca koji je mladoženji predstavljen kao njegov ujak. Nakon nekoliko sati provedenih u mladoženjinoj rezidenciji, mlada je diskretno otišla pod okriljem mraka. Nakon višednevne beskorisne potrage, na kraju je shvatio da je prevaren, što ga je navelo da zatraži pomoć od nadležnih istražnih organa.
Niti jedna svadbena noć nije doživljena, a osim sredstava koja su dala Agenciji za posredovanje, pokrio je i putne troškove cijele porodice. Bez sumnje, u Prokuplju i susednim krajevima još uvek postoje uporedivi primeri, iako često ostaju neprijavljeni zbog osećaja sram. Paralelna pojava nedavno je dokumentovana i u Kuršumliji, gde je mladoženji nedostajalo 1.000 evra, pojašnjava izvor.
