Stara izreka „para na paru ide“ nije nastala bez razloga. Kroz istoriju i svakodnevni život često se može uočiti kako se bogatstvo zadržava i uvećava kod onih koji ga već poseduju, dok oni koji se iznenada obogate, vrlo brzo izgube sve što su stekli. Kao da novac ima prirodnu težnju da ostane u rukama onih koji znaju kako da ga drže.
- Da bi to potvrdio ili opovrgnuo, Radmilo, čovek poznat po svojoj mudrosti, odlučio je sprovesti zanimljiv eksperiment. Želeo je da vidi može li novac istinski promeniti sudbinu siromašnog čoveka, i kako će se ponašati onaj koji već poseduje imetak ako iznenada dobije još.
U prvom delu svog ispitivanja, Radmilo je odlučio da pokloni vreću dukata jednom siromašnom čoveku. Taj čovek je bio na ivici očaja – dugovi su mu pritiskali život, pretila mu je gubitak kuće, a imovina koju je imao bila je na samom izdisaju. Kada je shvatio da dukati koje je primio nisu šala, nego stvarni, bio je preplavljen emocijama. U velikoj radosti potrčao je kući da tu vest podeli sa porodicom i komšijama.
- Ali umesto da mu novac donese sreću, stvari su krenule u pogrešnom pravcu. Ljudi koji su mu ranije pomagali iz sažaljenja, sada su počeli da traže da im vrati dugove. Čak i članovi porodice i prijatelji, dotad puni razumevanja, postali su pohlepni i zahtevni. Podela novca izazvala je svađe među braćom, stari prijatelji su se udaljili, a u atmosferi gubitka i nesporazuma, čovek je ostao sam. Vremenom je istrošio sav novac, izgubio imovinu i prijatelje, i vratio se u siromaštvo – ali ovaj put i bez podrške koju je ranije imao.
Radmilo je pažljivo posmatrao ovu tragediju. Zatim je isti iznos dao bogatašu, čoveku koji je već imao veliko imanje i stabilan život. Bogataš je prihvatio dukate, ali nije rekao nikome. Nije pravio promene u ponašanju, niti je pokazivao da je dobio dodatno bogatstvo. Uzeo je dukate, pažljivo ih sakrio i nastavio da radi kao i do tada. Nije se upustio u rastrošnost, niti je pravio drastične promene u svom životu.
- Godinama kasnije, pri kraju života, setio se sakrivenih zlatnika i odlučio da ih ostavi svojoj deci kao dodatno nasleđe. Novac koji je dobio nije ga promenio – on ga je sačuvao, umnožio i usmerio ka budućnosti.
Iz ovih iskustava, Radmilo je izvukao važnu pouku: onaj ko je navikao da ima novac, zna kako da ga zadrži i koristi mudro. Za razliku od toga, onaj ko nikada nije imao bogatstvo, često ne zna kako da se ponaša kada ga iznenada stekne. Umesto da donese spas, novac može postati izvor nesreće i sukoba.
- Iako se ova priča ne može primeniti na sve ljude, ona nas podseća na važnost lične odgovornosti, zrelosti i discipline kada je reč o finansijama. Bogatstvo ne menja ljude – ono ih otkriva. Onaj ko poseduje unutrašnju stabilnost i razume vrednost novca, koristiće ga promišljeno. Onaj kome novac zameni vrednosti, izgubiće i novac i ono što mu je ranije bilo važno.
U dodatku ovoj priči, postoji i zanimljiva činjenica iz sveta prirode. Malo ko zna da flamingosi nisu rođeni roze boje, već dolaze na svet sivo-beli. Njihova karakteristična ružičasta nijansa razvija se zahvaljujući ishrani bogatoj karotenoidima, koji se nalaze u algama, škampima i sitnim organizmima koje jedu.
- U divljini, ovaj proces se odvija prirodno, ali u zatočeništvu, ako ne dobijaju pravilnu ishranu, flamingosi mogu izgubiti svoju boju. Zoološki vrtovi često nadopunjuju njihovu ishranu kako bi zadržali specifičnu nijansu koja ih čini prepoznatljivima. To nas podseća da, kao i kod ljudi s novcem, i kod ptica – okolina, ishrana i način života igraju ključnu ulogu u onome kako se razvijamo i predstavljamo svetu
