Uskoro će da bude obilježena i godišnjica atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića. Odgovorni za njegovu smrt su u zatvoru, a odmah nakon njegove smrti, krenuo je i obračun države sa mafijaškim klanovima. Akcija “Sablja”, trajala je skoro mjesec dana, a prilikom iste uništeni su svi mafijaški klanovi u ovoj zemlji…..
Zoran Đinđić bio je jedna od najvažnijih ličnosti u modernoj srpskoj istoriji, prvi demokratski izabrani premijer Srbije nakon višedecenijske vladavine jednopartijskog sistema. Kao veoma darovit i preduzimljiv političar i filozof, bio je ispunjen ambicijom da stvori za Srbiju bolju i prosperitetniju budućnost. Imao je jasnu viziju o evropskoj, modernoj Srbiji koja bi se temeljila na reformama, ekonomskom razvoju i otvorenosti prema svetu. Njegove mudre reči, koje su se odnosile na važnost intelektualnog angažmana, i danas mnogi citiraju. Poznat je bio po svom stavu da intelektualac ne treba samo da razmišlja, već i da deluje, što je i primenjivao kroz svoju političku i društvenu angažovanost.
Đinđić je studirao filozofiju na Univerzitetu u Beogradu, ali je paralelno proučavao i istoriju umetnosti, sociologiju i ekonomiju. Ispoljio je posebno interesovanje za rad ruskog anarhiste Petra Kropotkina, čija je dela prevodio na srpski jezik. Takođe, bio je veliki poštovalac Frankfurtske škole i kritičke teorije društva, što je kasnije postalo osnov za mnoge njegove političke stavove. Nakon završetka studija u Beogradu, 1979. godine doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Konstancu, gde je bio učenik uglednog profesora Jirgena Habermasa.
Po povratku u Jugoslaviju 1989. godine, preuzeo je profesorsku poziciju na Univerzitetu u Novom Sadu, a kasnije postao viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Tokom 1990-ih godina, bio je ključni lider opozicije protiv režima Slobodana Miloševića, organizujući masovne proteste i kampanju “Gotov je!”, što je na kraju dovelo do pada Miloševićevog režima u 2000. godini. Đinđić je bio jedan od pokretača demokratskih promena u zemlji, sa jasnom svrhom da se Srbija okrene evropskoj budućnosti.
Kao premijer, od 2001. do 2003. godine, Đinđić je bio predvodnik reformi koje su bile usmerene na ekonomski oporavak zemlje, borbu protiv kriminala i korupcije, te jačanje pravne države. Njegov reformistički pristup bio je ključan za približavanje Srbije Evropskoj uniji i njenim integracijama u međunarodnu zajednicu. Međutim, zbog njegove odlučnosti u sprovođenju reformi i suočavanja sa moćnim kriminalnim strukturama, Đinđić je stekao mnogo neprijatelja, što je na kraju imalo tragične posledice.
Kobni dan za Srbiju bio je 12. mart 2003. godine, kada je Đinđić ubijen ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Njegovo ubistvo šokiralo je naciju i označilo dubok prelom u političkom životu zemlje. Njegova smrt izazvala je tugu i razočaranje, ali i još dublje podele u društvu.
U tom kobnom trenutku, prof. dr. Miljko Ristić, čuveni kardiohirurg, bio je u operacionoj sali kada je primljen teško ranjeni premijer. Ristić je odmah krenuo sa pokušajem reanimacije, ali uprkos svim naporima, nije uspeo da spasi Đinđićev život. Ristić se sećao tog dana kao momenta koji će zauvek nositi u sećanju. Na pitanje kako je izgledala situacija, on je ispričao kako je bio pozvan u Urgentni centar, gde je odmah prepoznao da je pacijent osoba od velikog značaja. Premijer je bio u veoma lošem stanju, sa vitalnim znacima gotovo nepostojećim, i nakon brzog ulaska u operacionu salu, odmah su krenuli sa pokušajem reanimacije. Iako su sve medicinske mjere bile primenjene, Đinđić nije preživeo. Zbog teških povreda, posebno na srcu i jetri, te nedostatka transplantacije, operacija nije mogla da bude uspešna. Ova tragedija je označila prekretnicu u političkom razvoju Srbije, a Đinđićeva smrt ostavila je dubok trag na sve koji su verovali u njegovu viziju i njegov rad za bolju Srbiju.
