Don Roberto je bio penzionisani poslovni magnat koji je izgubio svaku volju za životom nakon smrti svoje supruge Izabele – žene koja mu je bila ceo svet. Nikada nisu imali decu. Ostali su samo ogromna vila i bogatstvo koje je privlačilo najgore namere njegovih pohlepnih nećaka, koji su kružili oko njega poput lešinara, čekajući da oslabi.
Uveren da svi oko njega brinu isključivo o njegovom novcu, Roberto je odlučio da sprovede tihi test – društveni eksperiment kojim je želeo da otkrije pravu istinu o ljudima.
Tajna odluka i strogi uslovi
Roberto je rešio da zaposli novu ličnu negovateljku, ali pod veoma strogim uslovima: morala je da dolazi iz udaljene provincije, da nema poznanstva, veze ili reputaciju koja bi se mogla dovesti u vezu s njim. Želeo je potpunog stranca, nekoga ko ne zna ništa o njegovom bogatstvu.
Tako je Elena ušla u njegov život.
Dolazak Elene
Elena je bila mlada, stidljiva i vidno siromašna. Odrasla je u teškim uslovima, a u njenim očima nije bilo ni pohlepe ni ambicije. Delovala je skromno i tiho, gotovo neprimetno.
Postojala je, međutim, jedna istina koju Elena nije znala.
Velika tajna – Roberto nije bio slep
Don Roberto nije bio slep.
Samo se pretvarao.
Nosio je tamne naočare čak i unutar kuće i oslanjao se na štap, dopuštajući svima da veruju da živi u mraku. U stvarnosti, njegov vid je bio savršen. Želeo je da posmatra ljude onda kada misle da ih niko ne vidi.
Prva nedelja – tišina, rad i poštovanje
Tokom prve nedelje, Elena se pokazala kao izuzetno vredna i pažljiva. Radila je tiho, govorila s poštovanjem i nikada se nije žalila. Ipak, Roberto je primetio nešto neobično – često je zastajala ispred velikog portreta Izabele koji je visio u dnevnoj sobi.
„Gospodine, vaša supruga je bila veoma lepa“, rekla je Elena jednog dana tiho.
„Da“, odgovorio je Roberto. „Bila je moj život.“
Tada je doneo konačnu odluku.
Zamka u spavaćoj sobi
Jednog popodneva, Roberto je namerno ostavio vrata glavne spavaće sobe otvorena. Na toaletnom stočiću nalazila se Izabelina kutija za nakit – otključana. Unutra je bila njena omiljena dijamantska ogrlica, vredna dvadeset miliona pezosa.
Seo je u stolicu za ljuljanje, stavio naočare i pravio se da spava. U džepu je držao mali taster – jedan pritisak bio je dovoljan da pozove policiju.
Trenutak iskušenja
Elena je ušla da očisti sobu i odmah primetila otvorenu kutiju. Dijamant je zaiskrio na svetlosti. Roberto je pratio svaki njen pokret, stežući prste oko dugmeta.
Elena je prišla, ruke su joj drhtale dok je uzimala ogrlicu. Roberto je osetio nalet besa, uveren da se i ona pokazala kao ostali.
Ali onda se dogodilo nešto neočekivano.
Suza umesto osmeha
Elena je stavila ogrlicu oko vrata – ali se nije smejala. Nije se divila sebi. Počela je da plače.
Kleknula je pred Izabelin portret, stežući ogrlicu uz grudi.
„Gospođo Izabela“, prošaputala je. „Znam da ne bih smela… ali samo sam želela da osetim kako je to biti važan, makar na trenutak.“
Ispovest koja menja sve
Elena je nastavila kroz suze: govorila je o tome kako noću čuje Roberta kako plače, kako razgovara s Izabelom držeći tu ogrlicu, koliko mu ona nedostaje. Rekla je da je ogrlicu stavila samo da zamoli Izabelu za snagu da se dobro brine o njenom mužu.
„Nikada ovo ne bih ukrala“, rekla je čvrsto. „Obećavam da ga nikada neću napustiti.“
Pažljivo je skinula ogrlicu, ispolirala je i vratila u kutiju.
Istina izlazi na videlo
„Elena.“
Glas koji ju je zaustavio bio je snažan. Okrenula se i ugledala Don Roberta kako stoji. Štapa nije bilo, naočare je držao u ruci, a njegove oči – bistre i pune suza – gledale su pravo u nju.
Shvativši istinu, Elena je pala na kolena, moleći za oproštaj.
Nagrada za čisto srce
Roberto ju je podigao i priznao istinu: pretvarao se da je slep kako bi video ko su ljudi zaista. Uzeo je ogrlicu i stavio je oko njenog vrata.
„Ništa nije vrednije od odanog srca“, rekao je.
Zatim je izgovorio rečenicu koja joj je promenila život.
Nova porodica
Elena više nije bila negovateljka. Postala je njegova usvojena ćerka – dete kakvo su on i Izabela oduvek želeli.
U tom zagrljaju, Don Roberto je, prvi put posle mnogo godina, ponovo ugledao svetlost.
Epilog – Život posle istine
Od tog dana, Don Roberto nikada više nije bio sam. Elena je završila školu i postala medicinska sestra, brinući se o čoveku kog je zvala ocem. Dijamantska ogrlica nikada nije prodata – ostala je simbol poverenja, dobrote i trenutka koji je zauvek promenio njihove živote.
